Za podizanje zasada izbor sorte ima odlučujuću važnost. Danas je poznato više od 2.500 sorata šljive. Prema nameni plodova, sorte šljive se dele u tri grupe: stone sorte, sorte za više namena i rakijske sorte.
Neke sorte šljiva:
Stenlej

Stenlej je sorta uzgojena u SAD-u. Selekcionirana je na otpornost šarke. Tipična je stona sorta s niskim sadržajem Brix-a. Vodeća je i kvalitetna sorta. Odlikuje se krupnim plodovima prosečne težine 35 do 41 g, eliptičnog oblika i tamnoplave boje. Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko. Koštica je krupna i delimično se odvaja od mesa (polukalanka). U prvim godinama nakon sadnje ova sorta bujno raste, brzo dospeva u punu rodnost i ostaje umereno bujna. Cveta srednje kasno. Samooplodna je, ali se ipak preporučuje da ima oprašivača. Dobri oprašivači su sorta Ruth Gerstetter, Californian Blue. Plodovi dozrevaju oko 25. avgusta do 1. septembra. Ova sorta dosta je osetljiva na prolećne mrazeve, ali dobro podnosi niske temperature. Dosta je osetljiva sorta na moniliju, a tolerantna na šarku. Tehnološki su joj nedostaci krupna koštica, povećana osetljivost na moniliju i česta pojava plodova blizanaca.


Čačanska najbolja

Nastala je ukrštanjem sorti Vangenhajmova (Vangenheims Fruhzvetsche) × Bistrica 1961. godine. Kao sorta priznata je 1975. Odlikuje se bujnim do vrlo bujnim stablom koje formira relativno retku, piramidalnu krošnju. Cveta srednje rano i istovremeno sa sortama Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna i Ruth Gerstetter. Stranooplodna je sorta. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica, Ruth Gerstetter, Čačanska rodna. Ima visok potencijal rodnosti. U povoljnim uslovima rađa redovno i obilno. Srednje je osetljiva na plamenjaču i rđu šljive, otporna je na Moniliju i visoko tolerantna na šarku. Plod je jajolikog oblika, vrlo krupan, prosečne težine 44 g. Kožica ploda je srednje debljine, čvrsta, tamnoplave do crne boje sa obilnim sivim maske. Šav je izražen i deli plod na dva jednaka dela. Peteljka je srednje dužine, čvrsta i odlično se drži za plod. Meso je žuto, vrlo čvrsto, sočno, slatkokiselkastog ukusa i srednje arome. Koštica je krupna i odvaja se od mesa (kalanka). Dozreva 3 do 5 dana pre sorte Stenleja, krajem druge i početkom treće dekade avgusta. Vrlo je transportabilna. Dugo se održava na grani.


Čačanska lepotica

Nastala je na Institutu za voćarstvo – Čačak ukrštanjem sorata Vangenhajmova (Vangenheims Fruhzvetsche) × Bistrica 1961. godine. Kao sorta priznata je 1975., a 1991. je i zaštićena. Stablo je srednje bujno sa piramidalnom krošnjom. Rađa na majskim kiticama i jednogodišnjim šibama. Cvate srednje rano, istovremeno sa sortama Ruth Gerstetter i Čačanska rodna. Samooplodna je sorta. Rano ulazi u rod, već nakon druge ili treće godine nakon sadnje. Rađa redovno i obilno. Relativno osetljiva na plamenjaču i rđu šljive, a nije osetljiva na Moniliju. Tolerantna je na šarku šljive. Ima odličnu kompatibilnost sa podlogama za šljivu. Plod je sitan do srednje krupan, težine 30 do 40 g. Šav je jasno izražen i deli plod na dva jednaka dela. Peteljka je kratka i odlično se drži za grančicu. Kožica ploda je tanka, tamnoplave boje sa sivim maske. Meso ploda je zelenkastožute boje, čvrsto, sočno, slatkokiselog ukusa. Koštica je srednje krupna i odlično se odvaja od mesa (kalanka). Dozrijeva srednje rano, krajem jula i početkom avgusta. Plodovi dobro podnose transport.


Čačanska rodna

Sorta nastala ukrštanjem sorata Stenlej × Bistrica. Hibridizacija je sprovedena 1961. godine, a kao sorta je priznata 1975, dok je 1991. zaštićena. Ističe se srednje bujnim stablom sa srednje gustom i piramidalnom krošnjom. Rađa na jednogodišnjim šibama. Zbog velikog potencijala rodnosti obavezna je jaka rezidba. Cvate srednje rano, istovremeno sa sortama Čačanska rana i Čačanska lepotica. Samooplodna je sorta. Sorta je izuzetno rodnog potencijala. Osetljiva je na plamenjaču i rđe i srednje osetljiva na šarku šljive. Plod je sitan do srednje krupan, težine 26 g. Jajolikog je oblika. Kožica ploda je tanka, čvrsta, plava is obilnim maske. Meso ploda je čvrsto, žute boje, vrlo sočno, slatkokiselog ukusa i aromatično. Koštica je sitna i odvaja se od mesa (kalanka). Dozrijeva krajem avgusta i početkom septembra tj. Nekoliko dana pre Bistrice. Plodovi dobro podnose transport. Dosta je otporna na prolećne mrazeve.