Orah može da naraste do visine oko 25 metara, a za njega je karakteristična široka i jako razgranata krošnja. Deblo oraha je pravo i kod starijih stabala može imati prečnik preko 120 cm. Korenov sistem je dobro razvijen, a glavna žila je jaka i često ide do 5 metara u dubinu. U proleće se na orahu razvijaju dve vrste pupoljaka: lisni i cvetni. Listovi oraha su krupni i neparno perasto raspoređeni , imaju specifičan i jak miris.
Cvetovi oraha se razvijaju odvojeno na istom stablu. Muški cvetovi su skupljeni u rese, a ženski cvetovi se razvijaju na vrhovima letorasta i obično ih bude nekolio zajedno. Orah na našim prostorima cveta od polovine aprila pa do polovine maja meseca i to vreme zavisi od sorte oraha i nadmorske visine na kojoj se biljka nalazi.Oprašivanje cvetova oraha se vrši pomoću vetra.
Plodovi oraha nejčešće sazrevaju tokom septembra meseca. Veoma je dugovečno drvo, sa tim da kalemljenje biljke imaju kraći životni vek.
Kako stablo oraha na jednom mestu ostaje više decenija nakon sađenja, potrebno je odraditi dobru pripremu zemljišta. Portebno izvršiti đubrenje parcele a nakon toga se zemljište obraditi sa podrivačima na dubinu od preko 50 cm. Potom se vrši kopanje rupa za sadnice oraha koje trebaju biti na rastojanju od 10 x 10 metara, mada za orahe koji su iz semena ovaj razmak može biti veći dok za orahe koji su kalemljeni se može ostaviti manji razmak.
Pre sađenja mladice potrebno je orezati žile na korenu, ali pazeći da rezovi budu pravi, a ne kosi.. Nakon sađenja mladica, sledi u narednom periodu orezivanje krošnje, đubrenje i suzbijanje bolesti i štetočina. Orezivanje se obavlja u startu tako što se voćka skrati tako da se ostavi 5 – 6 razvijenjih pupoljaka iz kojih če se razviti mladari. U narednim godinama se treba povesti računa o orezivanju ramenih grana i lastara u unutrađnjosti krune.
U kasnijoj fazi razvoja oraha kada se uspori razvoj usled godina može se raditi podmlađivanje stabla tako što se ramene grane i voditeljice skrate za 1⁄3 ili 1⁄4 dužine. U prvim godinama zasada oraha, mogu da se gaje i druge biljke između redova koje će obezbediti da se iskoristi zemljište dok orah ne počne davati plodove. To mogu biti pasulj, krastavci, tikvice, jagode, maline, ribizla.
Berba oraha se brši kada klapna (zeleni omotač) počne da puca. Kako se sazrevanje oraha ne dešava jednako, potrebno je obaviti berbu iz više puta. Trešenje grana oraha može da se radi ručno ili mašinski uz pomoć traktora. Trešenje ne treba da bude previše snažno da bi se izbeglo otpadanje nedozrelih plodova. Jezgra oraha se najbolje čuva na temperaturama od 0°C do 4°C i na taj način se može zaštititi od užeglosti i štetočina u periodu od 12 meseci.

Bolesti:
-pegavost lišća i plodova ( Gnomonia juglandis )
-flekavost lišća, mladara i plodova ( Marssonina juglandis )
-pegavost ljuske i jezgre oraha ( Gloeosporium epicarpii )
-bakteriozna crna pegavost ( Pseudomonas juglandis )
Štetočine
-rahova grinja ( Eriophyes tristiatus )
-orahova žuta lisna vaš ( Chromaphis juglandicola )
-žuto-mrka orahova lisna vaš ( Callipterus juglandis )
-dudovac ( Hyphantria cunea )