Leska (Corylus avellana) je voćka koja može da raste kao žbun ili kao drvo. Postoje 22 vrste leske, 19 vrsta leske raste u formi žbunja, a samo četri vrste leske rastu kao drvo. Biljka se naziva leska, a plod se naziva lešnik.
Izgled – Leska kada raste kao žbun može narasti do visine od 7 metara, a vrste koje rastu kao drvo mogu narasti do visine 25 metara. Zanimljivo je da leska nema glavnu žilu u korenu, veđ se on razvija tako da bude dobro razgranat. Lišće je jajasto i široko, po ivicama nazubljeno. Postoje varijacije kod kojih je boja lišća u određenoj meri crvena.
Na svakom drvetu leske rastu muški i ženski cvetovi. Muški cvetovi formiraju resu koja izbacuje polen, dok ženski rastu u grupama od nekoliko zajeno. Broj ženskih cvetova koji rastu zajeno zavisi od sorte. Plod leske se naziva lešnik i on ima tvrdu i suvu ljusku, a unutar nje se nalazi jezgra. Oplodnja cvetova leske se obavlja pomoću vetra.
Gajenje leske – Kod zasada leske je preporuka da se na istom mestu posade 3 ili 4 različite vrste, pošto ima vrsta koje su samoplodne, ali treba znati da postoje samobezoplodne vrste leske. Kod samo oplodnih se dešava da se u isto vreme otvaraju i muški i ženski cvetovi. Vrste leske koje ne mogu same da se oplode imaju situaciju da im se u različito vreme otvaraju muški i ženski cvetovi.
Leska može da se razmnožavana na više različitih načina:
-semenom
-položenicama
-izdancima
-kalemljenjem
-nagrtanjem

Preporuka za sadnju leske je isključivo u jesen, pošto ona u proleće rano kreće. Prolećno sađenje leske treba obaviti što ranije ukoliko se nije stigla posaditi u jesen. Razmak za sadnju zavisi od toga da li se sade žbunaste sorte ili one u formi drveta, kao i od bujnosti samih sorti.
Cvetanje leske je karakteristično, jer ona prva od voćaka procveta i to kad temperatura pređe 12°C. U našim krajevima se to desi u drugoj polovini februara ili u prvoj polovini marta. Zanimljivo da se dužina trajanja cvetanja leske prilagođava vremenskim prilikama i može trajati od desetak dana pa do skoro dva meseca u slučaju lošijih vremenskih prilika.
Berba zasada leske se započinje kda lešnici dobiju tamniju boju na donjoj strani ploda, pošto u tom periodu počinju da ispadaju iz ljušture. Berba lešnika se radi u nekoliko navrata, stabla i žbunovi se otresaju nakon čega se sakupljaju polodovi koji su otpali. Berba se može obavljati i ručnim branjem plodova.
Nakon berbe, polodove je potrebno oljuštiti od omotača i nakon toga ih prosušti u tanjim slojevima.

Neke sorte lešnika:
Tonda Gentlle delle Langhe
Italijanska sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonta, gde se najviše gaji. Najbolje uspeva u predelima sličnim onim iz kojih vodi poreklo, a to su blago zatalasana podbrda. Ne podnosi vlažna i maglovita podneblja. Sazreva rano u drugoj polovini avgusta. Žbun je srednje bujnosti. Sorta je protandrična. Rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara, ženski cvetovi tokom januara. Samobesplodna je sorta i potrebni su oprašivači. Dobri su: Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione, Negret, Cosford. Otporna je prema zimskim mrazevima. Vrlo rodna sorta. Plod je srednje krupan (2,5 gr), loptastog do loptastospljoštenog oblika. Plodovi lako ispadaju iz omotača, imaju tanku ljusku dosta tvrdu. Randman je od 46 do 48%. Jezgro je sitno (1,2 gr) loptasto, boje slonove kosti, čvrsta, aromatično, vrlo kvalitetno, pa je veoma traženo u konditorskoj industriji. Ovo je privredno najznačajnija sorta leske u našoj zemlji.
Tonda Gentile Romana
Sorta italijanskog porekla. Najviše se gaji u srednjoj Italiji. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujnosti. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Samobesplodna je. Dobri su: Tonda Gentile Langhe, Mortadella. Nocchione, Tonda di Giffoni. Dobro se prilagodava različitim uslovima sredine. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Plod je srednje krupnoće (2,7 gr) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotača.
Randman je ugla je od 44 do 46%. Jezgro je sitno (1,2 gr), okruglo, čvrsto kvalitetno i dobrih organoleptičkih svojstava. Pogodan za konditorsku industriju. Spada u grupu privredno značajnih sorti.
Tonda di Giffoni
Sorta italijanskog porekla, postala odabiranjem iz prirodne populacije leske. Žbun je bujan. Protandrična je homogena sorta. Samobesplodna je pa su potrebni oprašivači. Dobro je oprašuju Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione i Tonda Gentlle delle Langhe. Plod je srednje krupnoće (2,5 gr) okruglog oblika, tamno braon boje. Randman jezgra je 45 do 47%. Jozgro je sitno (1,2 gr) okruglasto, belo, prženjem se lako odvaja od pokožice. Vrlo pogodna za konditorsku industriju. U toplijim krajevima veoma rodna sorta.
Rimski
Sorta italijanskog porekla. Sazreva srednje kasno, sredinom septembra. Žbun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka. Protogonična je i autoinkopatabilna sorta. Cveta srednje kasno. Cosfird dobro oprašuje sortu Rimski, a ona je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi. Rimski je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je krupan (3 gr). kolašast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeda, dosta debela, ali se lako odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35gr), slatka, ali nije aromatično. Prženjem se odvaja od pokožice. Rimski pripada grupi pratecćh sorti.
Istarski dugi
Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa područja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujan do bujan i razgranat. Protandrična je i samobesplodna. Dobro je oprašuje: Rimski, Halski džin i Ludolf. Relativno je otporna prema mrazevima.
Plod je srednje krupan do krupan (2,8 gr), izduženog oblika. Omotač (kapsula) je duži od ploda, pa plod ispada iz njega i nije pogodan za mehanizovanu berbu. Randman jezgra je oko 43%. Sitno je oko 1,2 gr žuckasto belo, aromatično ukusna. Prženjem se veoma lako odvaja od pokožice. Koristi se za stonu upotrebu i u konditorskoj industriji. Propada privredno značajnim sortama.