Kruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.
Poreklo: Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis.Ova voćka ima zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Sorte krušaka
Kada su u pitanju sorte kruške treba povesti računa da su to uglavnom strane sorte koje imaju neka domaća imena. Vremenom je za jednu te istu vrstu se odomaćilo nekoliko domaćih naziva, što može stvoriti zabunu prilikom odabira sorti koje će se korsititi u zasadu kruške.
Neka podela se može obaviti prema vremenu kad plodovi dozrevaju za berbu, pa tako imamo letnje, jesenje i zimske.
Aleksandrija (Alexander) – ova sorta se često meša sa sortom “Boškova bočica” (kajzerica) jer plodovi imaju sličan izgled. Poreklom je iz Belgije gde se počela gajiti u 19 veku i ima krupne plodove koji su delimično izduženi sa širokom bazom. Boja plodova je malo tamnija pa prelazi čak i u svetlo smeđu. Kruška Aleksandrija za berbu stiže krajem septembra meseca pa sve do kraja oktobra.

Abate Fetel (Abata, Abbe Fetel)– Porekom je iz Francuske i stvorena je krajem 19 veka. Stablo je srednje bujnosti, a plodovi su krupni i izduženi. Boja plodova je zelenkasto do slamasto žuta i ima na sebi male smeđe tačkice. Kruška Abate Fetel ima zrele plodove u drugoj polovini septembra meseca.

Butira (Butirra) – spada u rane sorte kruške, plodovi joj budu zreli polovinom jula meseca. Oni imaju težinu u proseku oko 130g i svetlo zelene je boje, a kad sazori dobija žućkastu nijansu sa malo crvenila. Kruška Butura jeste srednje bujna i osetljivija je prema kasnim mrazevima u proleće.

Beure hardi (Beurré Hardy) – poreklom je iz Francuske i veoma je cenjena kao stona sorta predviđena da se konzumira odmah nakon berbe. Nije preterano popularna zahvaljujući manje atraktivnom izgledu plodova. Kruška Beure Hardi ima plodove zelene boje koji kad sazore imaju zagasito žutu boju i budu takođe prekriveni sa smeđim fledicama. Veoma je ukusna.

Boskova bočica ( Beurré Bosc, boškova tikvica, kajzerica ) – poreklom iz Belgije, a plodovi zore polovinom oktobra. Zreli plodovi su srednje krupni do krupni sa prosečnom težinom od 230g. Kruška Boškova Bočica ima plodove koji su svetlo smeđe boje, a stablo je bujno i kako kasnije dozreva nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.

Druardova – srednje bujna kruška čiji plodovi dozrevaju polovinom oktobra. Plodovi su veoma krupni, dobro podnosi mrazove i sušu. Ova sorta se dosta koristi kao posrednik prilikom kalemljenja slabije otpornih sorti na podlogu dunje.
Etruska ( Etrusca ) – italijanska sorta novijeg datuma. Nastala je sa ciljem da popuni prazninu koja postoji na tržištu u prvoj polovini juna meseca, ali treba da se vodi računa da zbog ranog cvetanja kruška Etruska može imati problema sa poznim prolećim mrazovima. Boja plodova je svetlo zelena a delom je pokrivena sa žutom i nijansama crvene.

Citronka ( Kiferova, limonka) – porekom iz SAD-a, dobro podnosi neke bolesti koje se mogu pojaviti na kruškama. Kruška Citronka ima zelene plodove koji prilikom zrenja dobijaju lepu žutu boju, a za berbu je sprema u oktobru.

Junska lepotica (Bella di Giugno) – potiče iz Italije i plodovi budu zreli krajem juna meseca. Stablo je bujnije, ali plodovi spadaju u sitnije sa oko 60g prosečne težine. Kruška Junska lepotica ima svetlo zelenu boju koja pri zrenju prelazi delimično u žutu, a deo ploda koji je bio izložen suncu bude pomalo crvenkast.

Julska šarena – još jedna od sorti poreklom iz Italije, plodovi joj budu sitniji od proseka i dozrevaju krajem jula meseca. Kruška Julska šarena ima plodove zeleno žute boje sa malo rumenila. nalazi se u grupi onih koje su slabije bujne.

Jeribasma (jerbasma, vodenjača) – autohtona sorta kruške koja se na našim prostorima gaji uglavnom na okućnicama. Stablo je bujno i može da naraste do visine od 15m. Kruška Jeribasma ima plodove koji su zelenožućkaste boje i mogu se brati u drugoj polovini septembra.

Lubeničarka (bostanka) – Kod ove stare sorte plodovi su sitniji, boja ploda je zelenkasto žuta, sa malo rumenila. Boja mesa ove kruške je crvenkasta od čega i potiče njen naziv. Kruška Lubeničarka je karakteristična jer kasnije prorodi u odnosu na većinu ostalih.

Košija rana (Coscia) – italijanska sorta čiji plodovi dozrevaju tokom jula meseca. Treba obrati pažnju jer pored ove sorte na tržištu postoji i Košija pozna koja ima kasnije dozrevanje plodova, pa da ne dođe do neke zabune kad se nabavljaju sadnice kruške. Kruška Košija rana je osetljiva na prolećne mrazeve.

Karmen ( carmen )– razvijena na Floridi početkom osamdesetih godina 20 veka. Plodovi su veličine oko 200g i boja im je žuto zelena sa malo crvene nijanse na strani koja je bila okrenuta suncu. Kruška Karmen spada u bujne sorte, a plodovi joj dozrevaju krajem jula i početkom avgusta.

Karamanka – ova sorta se uglavnom može naći posađena na okućnicama i retko se koristi u zasadima kruške. Plodovi su srednje krupni i kad sazore žute su boje sa nešto malo crvenila na strani koja je bila izložena suncu. Kruška Karamanka se može brati tokom avgusta.

Klapov ljubimac (Clapp’s Favorite)– je ranija sorta koja ima bujno stablo. Plod ima pravilan kruškolik oblik kada dozre ima žućkasto zelenu boju sa crvenilom na strani koja je bila osunčana. Kruška Klapov ljubimac spada u grupu onih kojima je potreban oprašivač.

Kaluđerka (Poire de Curé, pastorčica ) – je sorta koja rađa krupnije plodove koji budu težine oko 210g. Tokom rasta bude svetlije zelena i sazrevanjem prelazi u slamnatožutu boju sa nešto crvene boje. Kruška Kaluđerka može da se bere polovinom oktobra, a kako je kasnija kruška ne prete joj prolećni mrazevi. Koristi se kao međupodloga kada se radi kalemljenje kruške na podlogu.