Kajsija (lat. Prunus armeniaca, tur. kayısı), takođe poznata po imenu „marelica“, je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.
Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.
Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari ‘Riland’ i ‘Perfection’). Najvažniji oprašivač je pčela.
Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice.
Pre zasnivanja zasada je potrebno je od postojećeg broja sorti kajsija, koje se još mogu razlikovati na kojoj su podlogi kalemljene na osnovu zahteva kupaca i stanja ponude u kraju odlučiti se koje će se sadnice kupiti.

Zahtevi kupaca se razlikuju u raznim krajevima u pogledu veličine plodova kajsije, njihove boje i vremena kada dozrevaju (kada se mogu naći u ponudi). Međutim treba imati u vidu šta konkurencija ima posađeno, pa uzeti vrstu koja daje plodove slične veličine i boje, ali sa drugačijim vremenom dozrevanja. Takođe među sortama se mogu koristiti i različiti metodi za orezivanje kajsija, jer svaka ima neki svoj specifičan oglik krune koja se sama razvija..

Navešćemo ovde po neobaveznom redosledu neke sorte kajsije: Novosadska 4, Novosadska 6, Novosadska kasnocvetna, Novosadska rodna, Krupna rana, Madjarska najbolja, Bergeron, Rocsana (Roksana), Nju Džersi, Čačanska pljosnata, Kečkemetska ruža, Dacija (Dačija), Zaklopačka ruža, kajsija Aurora, Čačansko zlato, Goldrich (Goldrič), Polumela (Palummella), Crna kajsija, Ivonne Liverani, Septembarska kajsija,Cegledi bibor, Segedinski mamut, Novosadska 2, Novosadska 3 i Mađarska rana.

Za nabrojane sorte ćemo dati kraći opis:

Novosadska 4 (NS-4) – Plodovi za berbu stižu u drugoj polovini juna. Plodovi su krupni, većinom žute boje i delimično su crveni. Napravljena je 1985 godine.

Novosadska 6 (NS-6) – stablo je kod ove kajsije srednje bujno, vreme sazrevanja je krajem juna. Plod bude okruglast i delimično je spljošten. Boja je svetlo narandžasta i sa osunčane strane ploda bude crvenksata.

Novosadska kasnocvetna – nastala od vrste kajsije Ambrozija i to 1980 godine. Počinje da donosi rod u trećoj godini, a stablo bude srednje bujno. Plodvi su srednje krupni i imaju pomalo jajsti oblik. Boja je bledo narandžasta sa malo crvenila.

Novosadska rodna – nastala je 1987 godine, kod ove sorte kajsije je stablo srednje bujno. Plodovi su kod novosadske rodne prosečne veličine. Oni sazrevaju polovinom jula meseca i imaju narandžastu boju sa crvenom bojom na delu ploda koja je bila izložena suncu.

Krupna rana – ovo je je sorta koja je poreklom iz Mađarske, plod stiže za berbu krajem juna i početkom jula meseca. Plodovi su okrugli i srednje krupnoće. Malo je otpornija od proseka na niske temperature. Plod se može brati u drugoj polovini jula.

Madjarska najbolja – veoma popularna, boja je tamno žuta sa crvenkastim pegama. Deo ploda koji je okrenut ka suncu je crvenkaste boje. Plodovi sazrevaju stedinom jula. Ima bujno stablo i dosta dobro rađa.

Čačansko zlato – je vrsta nastala prirodnom selekcijom pedesetih godina. Plodovi su krupni i ovalnog su oblika. Osnona boja narandžasta sa nešto crvene boje sa osunčane strane. Plod zori u sredini jula.

Bergeron – plodovi su manje veličine, a mogu se brati od jula do polovine avgusta. Poreklom je iz Francuske, a boja ploda ove sorte kajsije svetlonarandžste boje i srednje krupni su. Spada u grupu samooplodnih vrsta.

Rocsana (Roksana) – plodovi su krupni i za berbu stižu krajem 7 meseca i početkom 8 meseca. Narandžaste boje sa delimičnim crvenilom. Sorta je poreklom iz Avganistana i delom je otporna na virus šarke.

Nju Džersi – vrsta iz Amerike, plod žute boje sa nijansama od svetlo do tamno žute. Preporuka da se bere pre stanja tehnološke zrelosti jer plodovi lako otpadaju kada su zreli. Postoji više klonova ove vrste od kojih su najpoznatiji Nju Džersi 19 i Nju Džersi 39.