Jabuka, (Malus), je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae kao i ime za njihov plod (naučno ime ploda je pomum). Postoji između 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko 7500 kultivara domaće jabuke.
Domaća jabuka je listopadno drvo visine i do 12m, sa gustom krošnjom. Listovi su naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženim vrhom i nazubljenom ivicom. Cvetovi su bele boje (početkom cvetanja rozikasti), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića. Plod sazreva krajem leta i tokom jeseni.
Poreklo jabuke: Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, se još uvek može naći na planinama u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m iznad nivoa mora. Kako su kroz ovaj predeo prolazili putni pravci koji su povezivali Kinu sa Bliskim Istokom i Evropom, verovatno su putnici ti koji su doprineli rasprostiranju jabuke van svoje domovine. Postoje arheološki primerci jabuka iz Anadolije koji su stari nekih 8500 godina, mada se još uvek sa sigurnošću ne može govoriti otkuda tu jabuke i da li su ih ljudi uzgajali. Prvi podaci o kultivaciji jabuke govore o uzgoju u Anadoliji i severnoj Mesopotamiji u drugom milenijumu p.n.e. Do 500. god. p.n.e. jabuka je verovatno bila uzgajana širom Persijkog Carstva. Kada je Aleksandar Makedonski zavladao Persijom oko 300. god. p.n.e. uzgoj jabuke se proširio kroz grčki (helenski) svet.
Teofrast je razlikovao slatku domaću jabuku i kiselkaste divlje. Sa razvojem Rimskog carstva razvilo se i voćarstvo, a domaća jabuka se proširila ka zapadnoj i severnoj Evropi. Sa širenjem svog areala, domaća jabuka je dolazila u kontakt sa divljim vrstama roda Malus, često je hibridizovala i obogaćivala svoj genotip. Takođe je jako brzo zamenila ove divlje vrste u životu ljudi, tako da su one najpre potisnute a potom i verovatno iščezle. Ovo bi značilo da jabuke koje su jeli Kelti, Franci, Gali i druga germanska plemena, kao i Stari Sloveni, više ne postoje na planeti.
Od 13. veka n.e. jabuke su postale veoma uzgajana vrsta širom Evrope. Tokom 16. i 17. veka evropski kolonisti prenose jabuku u Amerike. Sredinom 17. veka prenose je u Južnu Afriku. Krajem 18. veka počinje uzgoj jabuke u Australiji i na Tasmaniji. Tako domaća jabuka može zahvaliti napretku civilizacije na širenju areala.
Vrste jabuka: Jabuka je jedna od najrasprostranjenijih voćki u svetu, ima preko 10.000 sorti. Može biti kisela ili slatka, a po obliku okrugla, šiljata ili pljosnata. Po boji, jabuke mogu biti crvene, žute ili zelene, a po glatkoći sjajne i hrapave.
Sorte:
Crveni delišes – Red delicious: ovo je voma poznata sorta koja daje plodove crvene boje, ali može imati i šarežute boje po sebi. Više vrsta novih sorti je napravljeno od crvenog delišesa. Beru se polovinom septembra meseca.

Zlatni delišes – Golden Delicious: zahvaljujući slatkom ukusu i prijatnoj aromi, ovo je popularna sorta. Boja zlatnog delišesa je žuta, a kod sorti koje su nastale od ove postoje razlike u nijansama žute boje. Ze berbu su plodovi spremni polovinomseptembra.

Greni smit – Granny smith: poreklom je iz Australije, a bere se polovinom oktobra. U nekom ranijem periodu je bila najpopularnija sorte jabuka jer se mogla koristiti za više namena podjednako uspešno. Boja ploda je zelene boje.

Ajdara (ajdared) – U Srbiji je dugi niz godina bila najpopularnija jabuka. Berba počinje krajem septembra i početkom oktobra, a nakon berbe plodovi su zahvalni za čuvanje. Ukus je slatko – kiseo, sočne su i crvene je boje.

Jonagold –  ova vrsta poseduje slatkokiselu prijatnu aromu, boja osnove je žuta, pokrivena većim delom sa crvenim prugama. Berba sorte Jonagold se obavlja krajem septembra meseca.

Breburn – Braeburn: poreklom sa Novog Zelanda u vreme pojavljivanja je bila jedna od retkih kod kojih su se na plodovima mešale dve boje. Pred kraj septembra njeni plodovi budu zreli za berbu. Za veći uspeh je od velikog značaja bila tanka pokožica što je učinilo još popularnijom kao stonom jabukom.

Gala – jedna od sorti koja dolazi za berbu mešu prvima i to krajem jula. Boj ploda je žuta, ali bogato prošarana sa crvenkastim prugama. Poreklom je sa Novog Zelanda.

Gloster –  osnovna boja krupnih plodova jeste zelenkasta ali je većim delom pokriveno crvenom bojom. Sorta je napravljena pedesetih godina u Nemačkoj.

Fudži –  ova sorta nazvana po provinciji u Japanu je nastala tako što su ukrštene tri sorte jabuka. Za berbu stiže dosta kasno, krajem oktobra. Osnovna boja ploda jeste žuta, a prošarana je bogato crvenim prugama.

Melroz – Melrose: od samih početka uzgoja se ne nalazi među najpoželjnijim jabukama, međutim kroz dugi niz decenija uspela je da se održi na tržištu. Poreklom je iz SAD-a, plodovi za berbu stižu u prvoj polovini oktobra meseca. Jedan od razloga za toliko dug opstajanje na tržištu je u delimičnoj otpornosti na neke bolesti i na tome što se plodovi dobro mogu čuvati i do 6 meseci nakon berbe.

Elstar – jedna od najpoznatijih sorti koje su nastale od Zlatnog delišesa. Poreklom je iz Holandije i ima malo kiseliji ukus u odnosu na delišes, što omogućava sigurno tržište. Osnovna boja je zelenkasta i većim delom je prekrivena crvenom bojom koja sa uglavnom preliva.

Mucu –  ova sorta ima veoma krupne plodove koji mogu imati težinu i do 350 grama. Porekolom je iz Japana i njeni plodovi su premni za berbu krajem oktobra meseca.

Čačanska pozna- sorta daje crvene plodove prosečne težine oko 200 grama. Bere se krajem septembra i početkom oktobra. Smanjena osetljivost na čađavu krastavost i pepelnicu.

Čadel – daje plodove koji su krupni, osnovna boja je zelenkasta prekrivena sa crvenkastim prugama. Plodovi stižu za berbu u drugoj polovini septembra.

Topaz –  ova sorta ima plodove spremne da se beru u drugoj polovini septembra. Plodovi su krupni i crvene su boje.

Šampion –  plodovi ove sorte jabuka su crvene boje i krupni su. Poreklom je iz Češke republike.

Sirijus –  srednje rana sorta koja ima plodove žute boje.

Crveni (red) čif –  ova jabuka crvenih plodova za berbu stiže u drugoj polovini oktobra. Poreklom je i Sjedinjenih Američkih Država